Pismo Mrazu

Spremamo pismo za Deda Mraza. Videlo dete u petak da je grad ukrašen, te se seti pisma, Deda Mraza i poklona. Jedino što nikako da mu objasnim da ima još dva i po meseca do Nove, on se sve duša moja nada sad će Deda Mraz. Probala sam i sa onom forom pismo dugo putuje, dok stigne do Severnog pola, i uspela bih da ga ubedim sto posto da se jedan klinac, cenim peti razred ne umeša u naš razgovor, pa me upita: Zar ne mislite da se i Deda Mraz modernizovao, što mu ne pošaljete mejl ili poruku? Pa da, mama, pošalji mu poruku, krenu moje dete da podržava tu ideju, klinac petak se nasmeja, a ja rekoh: A ne, pa Deda Mraz insistira na pismu. A jeste li i Vi pisali Dedi? Pišete li i dalje? - dobaci mi petak dok je izlazio iz busa, a ja ostah zatečena, svom detetu da se pravdam.

I tako, subota veče, urađen domaći, sedimo, uživamo, divan predah, kad moj junak pripremio hartiju, olovku, bojice i sve to puta dva. Mama, vreme je! - kaže mi. Za šta? - upita muž. Za pismo Deda Mrazu. Svako piše svoje. Možeš i ti tata! Prvo pišeš da si bio dobar i šta si radio, a onda napišeš listu poklona. - objasnio je naš dečak i moja agonija je počela.

Dragi Deda Mraze,

Evo ovako bih trebala da počnem. Ali pošto ću još malo 40, aaaaa, mislim za dve tri godine, možda ne bih trebala ovako da Vam se ili da ti se obraćam. Možda Dragi Mraze, ali ovo dragi nemoj da shvatiš previše lično i kao muvanje, ne bih htela Baba Mraz da me sredi. U moju odbranu, ne volim muškarce sa bradom. Ili dede. Ali nemoj da se vređaš!

Možda da preskočim početak. Sad bih trebala da ti napišem kako sam bila dobra cele godine. Ne znam da li mi veruješ na reč ili ćeš proveravati. Mislim bila sam uglavnom dobra (molim te za preciznu definiciju dobrog), ako ne računaš određene dane, ili mesece...

Ustajala sam starijima u prevozu i pomagala im, bila ljubazna prema ljudima sve do onog trenutka dok me ne bi iznervirali, trudila se da mislim i živim zdravo ( ako ne računaš torte i Coca Colu, mada mislim da si se i ti navukao, kao i na onu kafu koju reklamiraš...). Pazila sam svog dečaka, muža još nisam likvidirala, sve u svemu dušica od žene sam bila.

To što sam malo vikala na dete kad na diktatu nije stavio tačku, ili na muža koji je dete odveo na bazen pritom zaboravivši kupaći pripiši PMS-u. Mislim, dešava se to svakome. Isto je i kao kad me koleginica na poslu toliko iznervirala da sam poželela da joj pljunem u kafu, ali samo sam htela, nisam, jer dame ne pljuju. Nemoj mi to zameriti.

Kada malo bolje razmislim bilo je raznih situacija. Nekada sam bila gruba, nekada previše nežna, možda dosadna ( moje dete će u prvi, moje dete je krenulo u prvi, moje dete moje dete moje dete itd).

Imala bih ti svašta reći i priznati, ali možda je bolje da to ostavim za nekog drugog, recimo psihijatra, a tebe da ne smaram više.

Jer, iskreno to što ja želim ti mi ne možeš pružiti! Igračke sam prevazišla mada se još ložim na dečije knjige i crtaće. Mir u svetu nije u tvojoj nadležnosti a i nisam na izboru za Miss. Za zdravlje i sreću ćemo se već pomoliti u crkvi, tako da dragi moj Mraze, ne moraš ni da prstom mrdneš oko mene. Niti sam bila dobra niti imaš poklon za mene.

Da možda imaš vremepol i možeš da vratiš vreme sigurno bih ti objasnila sve moje postupke ove godine, naročito činjenicu da mužu još nisam rekla da sam kupila nove cipele, a i malo sam ga slagala za cenu čizama, jer to valjda ide tako..., ali kako ni to nemaš puno te pozdravljam i molim samo da mom sinu doneseš sve što je tražio ( a spisak je poduži ), da ja ne moram i ove godine kao prošle sve da kupujem od svoje plate. 

Ti znaš da verujem u tebe od malena, pa te molim da ove zime ispuniš očekivanja. Pozdravi G-đu Mraz, mogla bi da mi pošalje neki kostim za maskenbal. Samo da ne bude onaj koji nosi kad ide na spavanje, mislim sexy varijanta, treba mi za žurku sa decom, ne bih baš u negližeu misliće da sam neka druga teta! 

Pozdravljam te puno, i možeš već da kreneš sa deljenjem poklona, kod nas je okićeno i na plus 27 čekamo sneg. Kisi kisi, mislim, lep pozdrav, mislim doviđenja, jao što sam se zbunila, šta ćeš, nisam ti pisala baš dugo, biće bolje sledeće godine!