Nemam vremena 🧚‍♀️

Nemam vremena.

Za foliranja. Lažna kako si, dobro sam. Za besmislene razgovore o vremenu i virusima, za još besmislenije razgovore o naslovima u novinama. Ili vestima sa teve-a.

Nemam vremena. Niti živaca. Za bahate ljude, koji samo nešto kukaju i traže. Daj uradi ovo, uradi ono. Ja nikada nisam ovo, ja nikada ne bih ono... Teško je ovo, ali i ovo... i tako stalno. Repriza reprize.

Nemam vremena. Niti želim više. Kafe sa svima. Okupljanja bez povoda. Slatke reči i poljupce, a kako leđa okreneš menja se priča o tebi. Dobra sam onome kome treba da sam dobra. Radim onako kako želim i najbolje znam. Što bi me se bilo šta drugo ticalo? I što bih se bilo kome pravdala? Za ono što uradim, napišem...? Što bih objašnjavala?

Nemam vremena. Za baš ta pravdanja. Za izmišljanja. Za one koji dobronameran savet shvate kao nož u srce. Za lažne ljude lažnih morala. Za zračenja i nezadovoljstva drugih. Smeta ti nešto, hajde malo uradi nešto, prošetaj, izvrišti se negde. Ne širi svo zlo sveta oko tebe. 

Nemam vremena. Da slušam hvaljenja. O deci. Muževima. Kučićima. Da slušam ogovaranja. Bivših muževa. Muževa. Kolega sa posla. Prijatelja nečije dece. Nemam vremena i ne zanima me.

Stala sam ispred ogledala. Dugo sam odlagala taj susret. Jer ogledalo ne laže. Može da vas utanji malo, ili uveća ili umanji, ali to je to.

Lakše je zato fotografisati se. Filter jedan, filter drugi, umanji

nos, uredi ten... Ali ogledalo...

I to što sam videla nije mi se dopalo. I pri tom ne mislim na šminku, i frizuru, i figuru... Mislim na ono unutra. Utopila sam se u svo to sivilo oko mene. Koliko puta vam je došlo da nekom kažete u sred razgovora: O čemu li pričamo? Ne zanima me to. Ne tiče me se. Nije moja stvar.

Koliko puta ste prećutali reči a bili ste u pravu? Kolegama na poslu, porodici? Jer uvek vam svi kažu bitno je uklopiti se. Ne štrčati. 

Koliko puta ste bili sunđer za tuđe loše dane? I dragih i nedragih ljudi. I poznatih i nepoznatih. Da mirno sedite i slušate kako neko histeriše na vas, na druge... da gutate knedle i pitate se da li će se tog dana ta osoba probuditi na levu ili desnu nogu?...

Koliko puta ste birali reči da nekog slučajno ne uvredite, ne povredite, davali sebe, bili podrška, a onda su vas isti... ma znate već šta...

Ja ne želim da se uklapam u sivilo. Ja ne želim više da minut mog vremena provedem na nebitno. Hoću da kada se pogledam u ogledalo vidim sebe koja jasno i glasno kada je nešto ne zanima, isto to naglas i kaže. Bez ustezanja. Bez foliranja. I foliranata okolo.

Jer stvarno nemam vremena. 

Za loše priče, loša društva, za muziku koju ne volim, gužvu u autobusu... nemam vremena..,

A i to vremena što imam, želim da koristim na lepe stvari koje me usrećuju. Na svoje dete, muža, prijatelje. Putovanja. Čašu vina, nove cipele, parfem, novu frizuru. Pisanje i potpuno uživanje. Muziku do daske i igranje na kiši. I ni na šta drugo.