Novi dečko sa dva deteta

Taj dan sanjala sam prethodna dva meseca.

Negde oko devet izjutra ispratila sam muža i sina na dvodnevno putovanje i dobila neočekivanu premiju, tj. vikend za sebe.

Kako je sve bilo iznenada, a tek devet, reših da planove sa prijateljicama napravim malo kasnije, a do tada da prepodne posvetim sebi i samo sebi. 

Konačno malo vremena za sebe, bez žurbe i jurnjave, bez pravljenja doručka, bez vođenja/dovođenja sa treninga, doviđenja još jednom vikendu u društvu sedmogodišnjaka (ne samo mog već i njegovih drugara) sa hiljadu pitanja i zamisli, sa hoću špagete neću špagete, samo mir i ja.

Pustila sam sebi muziku, dovoljno glasno da uživam a opet tiho da komšije ne protestvuju. Stavila sam vodu za kafu, skinula lak sa noktiju, izvukla se iz debele pidžame i spremila sebi toplu kupku. Upalila par sveća, jeste da je dan, ali došlo je mojih pet minuta za opuštanje...

Uzela sam vrelu kafu i ponela je u kupatilo, zbogom hladna kafo koju pijem već sedam godina, utonula u kadu i tek što sam pokvasila kosu, zvoni mi neko na ulaznim vratima. 

Ma neka zvoni, boli me uvo, imam pravo da ne otvorim. Jeste, dovraga, imam pravo ali nemam živaca jer neko se nakačio na zvonce ne prestaje. U sebi već pravim spisak psovki, kad čujem sa druge strane vrata: Teta J, možete li mi otvoriti, Mića je.

Jao, živote, mali Mića sa sedmog sprata, godinu dana stariji od mog deteta.  Evo Mićo, daj mi minut. Navlačim bademantil, stavljam peškir na kosu, obuvam papuče...

Izvoli Mićo, šta je potrebno, pitam, mada vidim da dete sigurno nije po ulje ili šećer došlo, stoji jadan u jakni...

Mama je krenula sa nama u šetnju, ali smo se tata i ja vratili, jer mene boli stomak i sada je tata otišao da juri mamu pošto je kod nje ostao ključ a meni je rekao da idem kod Vas... Pa je li mogu? Da, da, uđi dete naravno, govorim mu i uvodim ga. Mislio sam, je li mogu u wc? - pita me klinac. Aha, i to može, zbogom topla kupko i sveće i kafice moja...

Uredih malo kupatilo i pustih dete unutra. Za to vreme već sam se presvukla, shvativši da mi je na kosi još uvek šampon, ali sad će Mićin tata da dođe pa nastavljam sa mojim ulepšavanje. 

A je li Vi nemate struje? - pita me dete. Imamo, kao što vidiš. - odgovaram mu. Aha, onda ste samo ludi i romantični...- kaže mi.

Molim? - pitam ga u neverici. 

Pa tako tata kaže mami kada ona stavi sveće po kući. Da je luda romantična ili tako nešto. Smejem se u sebi, nisam baš to morala da znam ali šta sad. 

Lepe su Vam papuče. Samo više su za nekog mojih godina. - govori mi. Gledam u svoje jednorog papuče, jeste vala dete sve si u pravu, ali šta ću kad volim.

A koliko Vi imate godina? - pita.

Dovoljno, mislim se, ali kako sad da mu objašnjavam. Međutim, on nastavlja: Moj tata kaže da ste stariji od njega, ali da se ponašate kao ja nekada. Je li to tačno? Ups, otkud znam?! Ako tvoj tata tako kaže sigurno nije, rekla bih, ali da ne kvarimo iluzije...

Posle par minuta, opet zvono, Mića već trči na vrata, evo mu ga i tata, kaže ženu stigao nije, a njen telefon je kod njega. Bože, a ja sam za mene i mog muža mislila da smo pogubljeni. 

Taman si došao na vreme, reče mi Mića da si rekao da sam ja starija od tebe... Cccc, Mićo, što lažeš teta J, dobro, dobro, ne cmizdri odmah, rekao sam, ali J, rekao sam malo starija... - brani se komšija...

Ma nebitno.- govorim mu, i stvarno to mislim. Valjda je bitno kako se neko oseća. Ja se u mojim jednorog papučama osećam kao da imam 15 i kao da sam princeza...

Ej, J, znaš da sam rekao još i to da nikada bolji pitu nisam jeo nego tvoju? - nadovezuje se. Jao tata, da, pita, jao koliko sam gladan. - vrišti dete. 

I ja šta ću. Nemam kore za pitu, ali razmišljam se mogu im bar uštipke napraviti. Seckam suhomesnato, krastavčiće, sir, postavljam sto, dok mi se niz vrat sada već sliva šampon. Zove me muž, još malo pa su stigli, pita da li uživam, govorim da imam slučajne goste, muž plače od smeha... A Mićine mame još nema.

Dok sam ja pravila doručak, Mića je pronašao igračke u dečijoj sobi, njegov tata je ugasio muziku i prebacio na fudbal, a ja stojim u kuhinji i pitam se da li je ovo Zona sumraka ili mi se samo ispunila ona kletva kada su me moji momci iznervirali a ja rekla ma ima da nađem drugu porodicu a vi novu mamu...

Doručkovali smo, rasklonih sve, popili drugu kafu, komšinice nema pa nema. Moja mama mnogo voli pijacu. Možda je u Zemun otišla. - priča Mića. Možda, klima njegov tata glavom. Možda, klimam i ja.

I da me ne shvatite pogrešno, uvek se treba naći ljudima u nevolji, nego se ja pitam da li je realno da se ovo njima dogodi baš danas, a ne juče ili prošlog vikenda... Da li ja dobijem jedan jedini slobodni dan za sebe, i ne iskoristim ga za sebe?

Imamo problem, govori mi Mićin tata. Slušam. - odgovaram mu, i pitam se da li je sad pravo vreme da odem da operem kosu, jer ne samo što sam sva lepljiva nego mi je i hladno. Mićin drug Luka treba u 12 da dođe kod nas, moram sići po njega. E sad, on je ispred zgrade, a pošto mi žene još uvek nema, je li u redu da ga dovedem ovde?

Naravno! - govorim, i dodajem mu, molim te povedi i Miću samo dok isperem kosu, zaključajte me. I dok na brzinu perem kosu, nadvijena nad kadom, molim se u sebi: Komšinice brzooo se vrati. Ako se ne vratiš, moraću praviti ručak koji nisam planirala...

Izlazim iz kupatila, kuća je bogatija za još jednog klinca, sipam im sokiće, spremam grickalice, pitam komšiju da li da stavljam nešto za ručak, kaže on voli sve, a za klince špagete, vadim mleveno meso, i razmišljam šta ako je ovo realnost, i ovaj muž i ova deca ili šta ako se neko samo zeza sa nama...

Jbt, ja nikad na pijaci nisam bila duže od dva sata... Za svaki slučaj, zovem moje momke, sin mi vrišti da slučajno Mići ne dam neke igračke, muž me zeza da li sam morala da nađem novog dečka sa dva deteta, a ja pretim da ću na more čim sve ovo prođe!

U tom trenu, u kuhinju upada Mićin tata, skače, vrišti, ja rekoh šta se dešava, da nije rat počeo?! Ma, nije, znam gde mi je žena, idem sad do nje, imala je zakazanog frizera posle pijace, e jesam li kreten kako sam zaboravio! Odoh ja po nju, a ti pazi na decu! - viče i nestaje. Razumem! - odgovaram mu, klinci traže dodatak soka, usisivač jer su nešto od grickalica smrvili i makaze da seckaju knjige. Od mene dobijaju samo sok, rekoh ostalo ću ja da sredim, a makaze vam ne dam, a mali Mića će: Ma dajte teta J, Vi ste skroz kul, bolji ste od moje mame sto puta. Ih, kad mi tako lepo kaže evo ti i makaze i noževi šta god hoćeš. 

Posle dvadesetak minuta, dolazi komšija zveckajući ključem, ja rekoh pa ne možete sad, evo ručak je gotov, sedimo tako ručamo, kad mi komšija kaže: E carica si stvarno, puno ti hvala, eto za rođendan ima neki spa da ti uplatimo. A podseti me i da ti kupim novu knjigu, ova dva mangupa su ti iseckali ovu na sitne komade... Gde li samo nađoše makaze?

Aaaaa, bolje da ćutim, bolje da ćutim. Odlazi mi ova ekipa, kaže mi komšija nećemo se zdraviti, vidimo se posle, zatvaram vrata, vidim čekaju me sudovi i haos od igračaka, a rekoh ne nećeš majci danas ništa raditi, već je tri sata, zovem frizerku kaže dođi, odlazim i pokušavam da danem dušom. I dalje ne verujem kako mi prolete dan... Ali bitno je da imam novi friz. Baš kao i Mićina mama.