Viši stepen ludila 😂

Dok deca odrastaju, menjaju se njihova interesovanja, želje, priče, problemi sa kojima se susrećemo svi mi i kao roditelji i kao deca.

Ali postoje i neke stvari koje prate svakog roditelja, neke reči i misli, događaji, koji se iznova i iznova ponavljaju, te se pitate da li ste normalni i vi i vaše dete i kuda ide ovaj svet.

Izdvojih naše top tri, trenutno aktuelne svakodnevne muke, pa ako se neko pronađe, neka se javi da idemo na kafu. Ili zajedno kod psihijatra. Sve zavisi do kog ste stepena ludila dogurali.

1. Ne znam da li je ova situacija najgora, ali njome nam počinje svako jutro. Hajde što dete radnim danima neće da ustane  na vreme, nego se folira i prenemaže, dok vikendom zato u šest skoči kao da će kakvu zabavu propustiti, hajde i to što jednog dana voli a drugog ne voli jaja. Ili cveklu. Ili pršut. Ma to uopšte nije problem. Ali što ne zna, ne ume, neće da obuje čarape. Ha, smejete mi se sad. Ali zamislite tu scenu kada mu kažem požuri sa oblačenjem, kasnimo, a on me uredno čeka bos, i molećivo gleda i kaže: Obuj me. Učili smo ga i učili, kao da je to kakva nauka, pertle uredno vezuje, atlet majice upaše da mu stomačić nije go, ali proklete čarape nikako. Lepo stane ili sedne i digne čarape u vis i kaže: Ne moguuuuu!  To onda mučno ne moguuuu izgovara tačno određenim tonalitetom da vas prosto pogađa u svaki nerv pa ne znate da li i vi da počnete da kukate sa njim: ne moguuuu ili da mu poslednji put pomognete i obujete ga. I taman ga obujete i kažete mu: Završi spremanje, on uđe u toalet i ugazi u vodu koju sam prospe dok pere zube i drama opet počinje! Ne moguuuu pomozi mi opet. I tako svakog jutra. Svakog. A na kraju, te iste mokre čarape ostavi na sred kuće. Svaku igračku od malena vrati na mesto. Svaku stvar koju presvuče stavi ili u korpu za veš ili mašinu. Ali čarape! To ostane mokro na tepihu i stajalo bi tako danima. Izvinite, malo sam osetljiva na temu čarapa. 
2. Na slavnom drugom mestu su Lego i sve ostale kocke koje se mogu zamisliti. Mislili ste da je najveća agonija kada stanete na nekakvu kocku dok sakupljate igračke. Otkriću vam novu! Tražiti najmanju kockicu ikad, koja je spala sa zmaja koji bljuje vatru, ili vozila iz džungle, na ogromnom tamnom tepihu. Mamaaaaaaa, izgubio sam je! Razumem sine, detaljno mi opiši kako je izgledala ta kockica. Evo ovako kao na slici! Čekaj da mama uzme lupu. Ih dovraga, baš je ove sive boje. Baš! Teško ćemo je sine naći... A neeee, mama, uzmi lampu i upali sva svetla. Ih vidi smoki! I neke dlake... Jao guma sa autića, baš sam to tražio... Kokice... Mama, šta je ovo? To je sine verovatno bila ona kockica čokolade koja ti je juče ispala... Ženo, a šta kažeš da upalimo usisivač, vidi šta je sve po podu? Jesi li normalan, kažem, pa ja tri dana nisam usisavala, jer smo izgubili i onu crvenu kockicu pre par dana... Jao mamaaaaa, pa ni to nismo našli, šta ćemo sad? Ništa, kako šta ćemo, traži dalje, nema spavanja dok ne nađemo sve!
3. Maaaaammmaaaaa! Mamaaaaa! Dušo u kupatilu sam, daj mi par minuta! Ali dođi brzo, brzo! Ništa ja jadna, šta ću, propade mi tuširanje, nisam se cela ni pokvasila, istrčavam napolje, kad klinac kaže: Vidi bubamara! Dovraga dete, pa je li me zbog toga hitno zoveš! Je l’ ti to ne voliš bubamare, pa zato vičeš? Aman, dete, volim bubamare i ne vičem, nego znaš i mama i tata moraju da žive. Htela sam samo na miru da se istuširam! Neka, mama, samo ti viči na mene malog (ko li ga je ovo naučio, gotov je!). Mamaaaaa, mamaaaa! Gde si? Zašto si ustala iz kreveta? Sine, samo da raširim veš ( i odgledam seriju i napišem koji tekst, ne moraš baš sve da znaš)... Pa uradi to kad ustanemo, sad da si legla pored mene i na spavanje! Ponekad se pitam ko je od nas dete? I tako ja legnem, što je najgore u devet i zaspim, pa se u ponoć probudim i nema mi sna do jutra... A ujutru već na posao moram...  I tako svakog dana...Mama, pojeo sam sve! Mama, ja bih crtani! Mamaaaa, ja bih nešto slatko! Mamaaaa, gde su mi kopačke? Mamaaaa, tata mi je uzeo loptu! Mama, pregledaj mi domaći! Mamaaaaa, mamaaaaaa! Aaaaaaaaa, molim mamino, znaš li ti još neki reč sem mamaaaa! Znam. Tata. Ali otkrio sam da ti brže dođeš, pa bolje tebe da zovem. Ljubi te mama tako pametnog!