Trudnice u redu

Bila je dovoljna jedna fotografija žena kako stoje u redu da nastane frka. Još da ne zaboravimo da kažemo da te žene nisu bile obične žene, već trudnice. A napolju je zima. I sneg. I korona koja vreba. A sve se dešava ispred jednog od omiljenih porodilišta. 

Dovoljno za hiljade lajkova, komentara, dovoljno da vređanje počne.

Do pre par par meseci, stajali smo po našim terasama, kraj prozora, u dvorištima, i tačno u osam aplauzima bodrili lekare. Pitam se jesmo li stvarno toliko licemerni, ili lekari u NF možda nisu lekari, odnosno njima ti aplauzi zahvalnosti nisu bili namenjeni? I onda je od jutros sasvim u redu pljuvati po njima. I žaliti te jadne trudnice iz reda.

I da me ne shvatite pogrešno, mada verovatno neki hoće, i meni je žao ovih trudnica. Ali mi je žao i svih onih trudnica pre njih. I onih koje će to biti.

Znate, i ja sam se porodila u NF. I išla na preglede tamo. A bilo je to skoro osam godina pre korone. I znate li šta? I tad su postojali redovi. I čekanja. Na pregled. Na ultrazvuk. Na prijem u porodilište. Na ulazu sa desne strane neudobne stolice bile su krcate. Sedele su tu i trudnice i buduće tate, dok su oni koji su okasnili stajali u redu i čekali. Ponekad i satima. 

I tada sam se što u sebi što na glas pitala, da li je realno da jedna trudnica u osmom mesecu stoji sat i po vremena, dok sa ulaznih vrata duva hladnoća, od koje vam se naježi celo telo, a deset muškaraca sedi pored svojih ženica, praveći se da isto ne vidi...

Eto na primer, meni je to za osudu. Nepoštovanje žene u bilo kom pogledu. Trudne, netrudne, udate, same, razvedene, prosto žene. Jer znalo se pre šta je kultura. I kome se ustupa mesto. U čekaonici, prevozu bilo gde. Ali kultura je iščezla. I vlada samoljublje. I samoživost.

Pa onda da ne spominjemo dalje koliko su samo te iste trudnice ugrožene na svojim radnim mestima. Gde uglavnom imaju izbor da ili rade do poslednjeg dana, praktično da ih sa radnog mesta dovedu na porođaj... ili da miruju u svojim kućama, po preporuci lekara, znajući da su otvarajući vrata novom životu zatvorili vrata sebi na svom poslu. Tačnije, njima su vrata zalupljena pred nosom. Jer su u zemlji Srbiji rešile ostati trudne. Džaba tzv. zakoni i grupe podrške. Jer kada se trudnica vrati na posao, bolje reći porodilja, pa dobije ponudu da radi neki drugi posao, obično na lošijoj poziciji i sa nižom platom, na njoj je hoće li progutati ponos i ostati, ili shvatiti koliko su mizerni i nebitni ti isti koji joj tu nepravdu čine.

A dok pomoć od države i raznih sve mnogobrojnijih organizacija ne stigne, ona će jesti koru bajatog hleba, premazanu tankim slojem džema, jer su bebi potrebne i pelene i odelce i ne daj Bože da se razboli, lečiće je sms porukama dobrodušnih ljudi.

Tako da dragi moji, žalosno je što trudnice stoje u redu. I što je hladno i korona. Žalostan je i sistem koji je organizovan na taj način. I u NF i u drugim ustanovama. Jer, da li mislite da je ovde kod nas, negde stvarno bolje? Ali možda neko drugi za razliku od mene smatra da su za to krivi lekari. Koji stoje na bedemu udara. I prate uputstva koja imaju. Jer da nije tako, i da rade mimo pravila i na svoju ruku, da uvode trudnice jer im je žao što iste stoje napolje, njih bih već sutra pri dolasku na posao sačekao otkaz. A da ni ne pomišljamo da bi nam bolnice i porodilišta bile pune korone, sa kojom se ishod nikad ne zna.

Eto to sam vam samo htela reći. Iznervirala me je ta slika jutros. I naslov. Jer je to ona realnost protiv koje se borimo a nikako da je sredimo. Ali još više su me pomerili komentari dušebrižnika, koji žaleći trudnice pljuju po lekarima, bez straha, jer toliko olako sude. Njih će verovatno ako se razbole, ili ostanu trudni, lečiti i porađati neko drugi, jer lekari nemaju pojma. I sve ih eto, kako u komentarima kažu, treba otpustiti.

Ako je to promena koja je izvesna, odbijam da učestvujem u njoj. I u sebi ponavljam reči koje sam davno pročitala. Krivite sistem, a ne radnike. I još se pitam, da li je moguće da se plasira vest, a da nema stava i odgovora druge strane?

No, svejedno, ja svim trudnicam iz reda želim da što pre zaborave ovaj dan i posvete se lepšim stvarima, nama želim da vidimo šta je potrebno da menjamo, lekarima da budu savesni kao i do sad, a kritičarima da prošetaju do NF danas ili nekog drugog dana, i trudnicama u redu ponesu pelene, bebi opremu, tople napitke... Jer kada već brinu zbog njih u redu, red je da se zapitaju i šta će biti sa njima za mesec, dva, ili godinu, dve kada se suoče sa nekim drugim problemima ili ne daj Bože, ako ostanu bez posla. Jer u Srbiji je to najaktuelniji scenario.