Moje letovanje (iliti Sex on the beach)

Poslala sam kratku poruku prijateljima i porodici. Idemo na Kefaloniju.

Sestra mi je dala precizne savete (doduše kao i uvek u svom maniru, dodala je i da zapratim njen blog te pročitam više, što ću obećavam uraditi, jednog dana :)).  

Prijatelji su pisali: Divno, sjajno, lepo se provedite, uživajte, i iskreno se nadam da hoćemo.

Majka me je pitala: Koliko to košta? - na šta sam se samo nasmejala, jer sam je već videla kako bi ona obilazila sve znane i neznane agencije, i sigurno nam našla povoljniji, a verovatno i bolji smeštaj.

Tata je rekao: E jako si pametna, zar ne znaš da su u Grčkoj požari? Ali tata, nisu na Kefaloniji. Pobogu dete, šta ti nije jasno, u Grčkoj su požari, ti idi ako hoćeš, ali unuk ostaje sa nama. Važi, pomislila sam, kao da bi on između mora i Pančeva izabrao Pančevo, ali ako ti hoćeš ti ga pitaj...

Što nije ni bilo potrebno, jer je dete vrištalo od uzbuđenja i sreće. Videću delfine. I kornjače. I foke. Živela Grčka! Jedva sam ga utišala u prepunom kafiću, dok su vaterpolisti igrali finale. Momci do nas su nas čudno posmatrali, pa sam dodala, ne brinite navijamo za Srbiju, na šta je klinac opet povikao živela Grčka! Ajme dete, smiri se, živela, živela, ali sad ne slavimo Grčku, nego navijamo za Srbiju.

Ipak, jedna osoba nije bila nimalo srećna. Pogađate. Muž je u pitanju.

Na stranu što se on još nije vakcinisao. Pa mu ne ginu dva testiranja. Pri polasku i dolasku. Na stranu i to što  još nije izvadio pasoš. Mislim, nije ni podneo zahtev, a trebali bismo da putujemo za 15 dana. Tako da slobodno šaljite poruke u inbox ako neko ima vezu. Mislim stvarno, ne šalim se. Na stranu i što će prvi put putovati avionom. Iako je na faxu učio da je to jedan od najbezbednijih prevoza, mislim da mu ta činjenica ne uliva ni malo poverenja. Pa onda da ne spominjem da nas je ovaj aranžman stajao toliko da smo mogli dva puta letovati da nije korone, i kako smo letovali ranijih godina. Pozivao se čak i na moju povredu stopala - u smislu kako ćeš ti tamo, po brdima (čitaj po šumama i gorama)...

Ali, ako sve ovo ostavimo po strani, kada sam ga u petak pozvala i javila mu da sam uplatila aranžman, izguglao je vremensku prognozu, zaključio da će biti prehladno tek 27 stepeni, ali je saznao još jednu vrlo važnu stvar, te odlučio da me minira i nervira, te kida ovo malo živaca koji su mi preostali.

Počeo je naravno izokola.  -Šta se dešava ako neko od nas bude pozitivan na testu pri ulasku u Grčku? Mrzelo me je da mu objašnjavam pa sam izguglala obaveštenje i poslala mu link.

- Aha... rekao je. -A šta se dešava ako se nas dvoje razbolimo, ne daj Bože, šta ćemo sa detetom? Pomislila sam, daj ljubavi ne sluti, sigurno mu neće naći nove roditelje iz Grčke, tu nam je baka servis, snaći ćemo se nekako.

- Dobro, a šta ako stvarno bude neki požar? Pogledala sam ga bledo, i u sekundi, kunem vam se, videh mog oca, rekoh, budi Bog sa nama, pa svuda se može desiti požar, evo nas u Beogradu, gušimo se od požara u Vinči, ako ću sad da gledam da li će negde biti požar ili ne, onda bolje ceo život kod kuće da sedim.

- Aha... Opet je rekao. I upitao. - A šta ćemo sa zemljotresima?

- Kojim sad zemljotresima? - postajala sam očajna.

- Pa da li si možda znala, da se 50% svih svetskih zemljotresa odvija upravo u Grčkoj, a od tog broja čak 25% na Kefaloniji. - rekao je dramatično.

- Ma daj, odakle ti sad to?

- Sa ovog linka što si mi poslala!

- Pa dobro mužu, hoćeš li da mi kažeš da nećeš da idemo na letovanje, jer postoji mogućnost da će se na Kefaloniji dogoditi neki zemljotres?

- Ma ne, naravno da ne, nego te ja pitam o čemu si ti razmišljala kada si uplatila ovo letovanje, mogli smo lepo da idemo na bazen kao svi normalni ljudi, i da ne razmišljamo ni o čemu i ne strepimo od korone, požara i zemljotresa.

Teatralno sam zaćutala, tu facu ni zamisliti ne možete, pa sam lagano ustala i otišla u dečiju sobu. Rekla sam glasno detetu, kako bi me i muž čuo - Ako nekoga zanima, spavaću u ovoj sobi.

-Ali mama, to je moja soba.

- Večeras je i moja! - uzviknula sam, te je klinac zbunjeno pogledao u mene, pa otišao do dnevne da se požali tati, i kada se vratio samo je rekao: - Jao mama, da se niste ti i tata posvađali?

- Ko, mi? Ma ne.

- Tata kaže da jeste.

- Molim te reci tvom tati da ne izmišlja. Nemamo mi zašto da se svađamo. Možeš mu samo reći da ja sa njim ne razgovaram dok mi se ne izvini.

- Dobro. - Rekao mi je, ponovo otišao do oca, i vratio se još zbunjeniji.

- Tata kaže da nema zašto da ti se izvinjava.

- Idi i reci tati da treba da mi se izvini za sve, i za koronu i za požare i za zemljotrese. 

- Dobro. - Otišao je i kroz minut se vratio. - Mama, tata misli da si malo poludela. I kaže da ti je udarila Kefalonija u glavu.

- A njega ću ja u glavu, a i Kefalonija ako me budu čuli svi grčki bogovi.

U svakom slučaju da ne dužim, ta noć je dugo trajala, i subota je dugo trajala, ja sam bila srećna i euforična, muž pokunjen i zabrinut, dete zbunjeno kao da je sišlo sa ringišpila.

Ipak, nekako smo na kraju dana pronašli zajednički jezik, tačnije moj jezik, i napravili spisak šta je sve potrebno kupiti za poneti, pa smo se onda bavili težinom kofera, istraživanjem mesta na Kefaloniji za otkriti, cenama rent-a-car-a i lokalnih autobusa.

Muž je nekako prihvatio da mu nema druge, nego da se opusti, a ja sam obećala da ću ipak ovu korona/požar/zemljotres situaciju shvatiti malo ozbiljnije (kao da nisam ja ta koja se prva vakcinisala :).

Ipak, moj muž ne bi bio moj muž da me nije upitao: - Samo mi još jedno objasni. Zašto si zapela toliko da letujemo ovog leta, u ovim uslovima?

A meni je kroz glavu prošla cela ova i prošla godina, karantin, posao od kuće u kom se izgubila granica poslovnog i privatnog dok sam jednom rukom mešala detetu ručak a drugom odgovarala na mejlove, škola od kuće pa posle i škola iz škole sa skraćenim časovima a obimnim gradivom, pa ti mama uči i svet oko nas, i proveravaj matematiku, pa onda proklete maske svuda, zabrane okupljanja, zabrane druženja, istraumirani ljudi, izgubljeni ljudi, ljudi bez osmeha, da li još da nabrajam...

I pomislila sam na ono divno toplo sunce, i pesak koji se topi pod mojim nogama, i frape za 3,5 evra, i duge šetnje do plaža i šetnje po gradu, dok sve miriše na kokos i masline, onaj osećaj bekonačnosti i bezvremenosti dok gledam u pučinu, pa onda biranje suvenira, iako već unapred znam da ću nama doneti još neku figuricu bogova, a ostalima kupiti magnete i uzo... Pa onda šarene narukvice od školjki oko članaka, beli trag od kupaćeg koji nikako da se skloni, skakanje u talase, i ronjenje dok zalazi sunce... I još puno toga još. 

Ali sam mužu rekla samo: Zapela sam jer želim da se ispružim na nekoj ležaljci, dok me prži sunce i da ne razmišljam ni o čemu. Odnosno, da razmišljam samo o tome da li ćeš ti ili ja konobaru da poručimo Sex on the beach i da se smejemo i on i mi, pa da dete kao i svake godine prokomentariše: - Tata, zašto se mama uvek kezi kada priča na engleskom? Što će svakako shvatiti kad poraste. Eto zato mi se ide.

- Zbog Sex on the beach-a? - upitao je.

- Zbog Sex on the beach-a. - rekla sam.

I onda, predveče, po povratku sa izleta, muž je otišao do prodavnice i doneo mi poklon. Mislim da se jadničak ponadao da poklon može spasiti stvar. I sprečiti Kefaloniju. Kao da mu se ne ide, šta vi mislite?

Ipak, bio je toliko divan da uz koktel doda i to da je ovo priprema za Kefaloniju.

Ko zna, možda ne ume da mi se izvini za traume i prirodne nepogode, ali svakako mi je ulepšao ovaj dan.

Ili ipak ovim nagoveštava da se ne brukam kod konobara kao i svaki turista, i da je bolje možda da moj izbor bude neko drugo piće, jer nema šanse da on isto ovo poruči konobaru, tačno bismo se spakovali i krenuli put Beograda istog trenutka. Pešaka.