Kupujem kuću na moru
Kako to misliš da li mi je baš tako rekao? I da li sam zbilja bila kod lekara ili kod neke komšinice koja sa Googla crpi i deli savete i terapije?
Naravno da sam išla kod doktora. Pravog. Evo mogu reći, totalno mi se sviđa. Mislila sam da nema boljeg doktora od Hausa, ali ovaj me je pročitao posle mog Dobro jutro.
Čuj kako? Otkud ja znam kako? Ušla sam u ordinaciju i ni zucnula nisam. Odmah je počeo. Čovek je lepši posle odmora. Nasmejaniji, vedriji. Ništa mu nije teško. Klimala sam glavom poput psića.
Čovek se na odmoru preporodi, bude onaj pravi, ono što u suštini i jeste. Skine sa sebe ljušturu, ukloni sve maske, oni stidljivi iskoče iz svojih čaura, oni drskiji pokleknu pred suncem i tim nestvarnim prizorima. I svi se vole. I uživaju.
Kako to misliš doktor lupeta? Odakle ti pravo, kada je čovek rekao kako jeste!
Šarlatan? Slušaj me mužu, moje strpljenje ima granice, i znam da sam ti rekla da moram na more da se smirim, i jeste da smo otišli… ali evo priznajem, smirena sam samo tamo bila… a ovde je sad sve isto kao i pre nego što smo otišli… Još i gore.
Navikla sam na sunce koje prži i dodir peska, miris ruzmarina i borova, onaj neopisivi osećaj dok ulaziš u vodu… Navikla sam da me budi miris kafe a ne sat koji podseća na obaveze. Da nahranimo mačke ispred apartmana. Da prosto mi budemo mi. Oni pravi. Nasmejani. Slani. I pegavi. A ovde je jesen, i skoro će kiše, i već moram mantile i kapute vaditi, a trag po koži još je svež i sve podseća na dane odmora. Sledeći put idemo duže. Ili još bolje, uzećemo kartu u jednom smeru, za nas troje. I to će biti to… A i doktor tako kaže!
Dobro mužu, naravno da ne mislim da je ovaj doktor vidovit. Ne treba meni vidovnjak da mi kaže šta me čeka. Znao je da sam bila na moru po tenu i osmehu od uha do uha. A i zna izgleda koja želja mi dušu para.
Kako šta ćemo na moru raditi? Pa sve ono što se na moru radi! Dobro mužu, znam da ne možemo biti turisti sto godina. Evo dete će ići u školu, ti idi pecaj ribu, ako se ne varam i doktor tvoj ti je rekao da pecanje smiruje, a ja… ja ću pisati i praviti suvenire i prodavati ih nekim novim turistima…
Kako to sad ne znaš da pecaš, a dete neće tamo u školu? Nemoj me minirati, sve sam lepo smislila. Šta ako ne uspem sa suvenirima? Praviću sapune, od kozjeg mleka. Šta, ni u to ne veruješ? Dobro, spremaću apartmane, raditi u trgovini, ok, shvatam, misliš presešće mi jer to onda neće biti naše dosad znano more. More kao odmor. More kao ljubav. Nego opet neke obaveze. Ali čini mi se da bih sve podnela lakše samo da bar jednom dnevno bacim pogled na to plavetnilo. A i doktor kaže…
Dobro bre mužu, nemoj me više prekidati! Evo objasniću šta je doktor rekao! Dobro, nije baš decidno rekao preseli se na more! Mislim to sam ja tako shvatila, ali evo kad malo bolje razmisliš, to je u suštini mislio.
Rekao mi je da bi trebalo što češće da plivam, po mogućstvu svaki dan. Sigurno nije mislio da se mlatim po nekim bazenima, zar ne? Pa mi je rekao da se što više izlažem suncu, zbog kostiju. Šta sad kažeš? A naravno da nije mislio da pijem vitamine i idem u solarijum. Pa mi je rekao da mi ishrana bude lagana. Baš kao ona na moru. Ni to ti dovoljno nije? I rekao mi je kako se na meni vidi da mi je odmor prijao. Nisam mu htela reći da samo znate koliko.
Čak mi je i klinac rekao, verovatno uplašen nervoznom mamom koja radi od kuće, servira obroke, sređuje kuću, i koja ponekad ne zna sa kim priča ili sa kim se svađa, ili koje joj je radno ili neradno vreme da sam bolja na moru. Iako sam svakako najbolja. Do vraga, suze su mi same pošle.
Dobro, shvatam, ti misliš da nije vreme da se selimo, naročito ne na more. Ok, hajde pristajem onda na kompromis. Ove godine ne moramo, ali razmotrićemo sve sledeće godine. I molim te, odmah upiši. Treba mi najmanje mesec dana mora. Mesečno. Dobro de, preterujem. Ali ako ne bude mesec dana, sa mnom ćeš imati posla.
Plus, pošto će mi ta želja ostati delimično ispunjena i lekarski savet neću ispuniti u potpunosti, vidi uskoro neki bazen sa vikendicom. Ne vikendicu sa bazenom, nego obrnuto. Bazen da bude veći i lepši i sunčaniji.
I trebali bismo konačno na ono bračno putovanje u Njujork. Ili čekaš desetu godišnjicu braka da me iznenadiš? Šta kažeš, ne čujem te, nemoj da mi mrmljaš… Šta, misliš da je ipak jeftinije da mi kupiš kuću na moru? Ha, znala sam! Sjajan si! Hej!!! Ne varaj! Ne kucaj u pretragu Panonsko more! Stavi neki ekstra oglas isto. Nešto kao kupujem kuću na moru. Po savetu lekara. Sigurno će se neka dobra duša javiti i cena neće biti katastrofalna.
